Dashcam AD Plus 2.0

Prednji objektiv gleda put i javlja se u tri situacije. FCW upozorava kada se rastojanje do vozila ispred smanjuje brže nego što bi kočenje stiglo da ga poništi — to je upozorenje na čeoni sudar. HMW meri odstojanje u sekundama, ne u metrima, i oglašava se kada padne ispod bezbednog; isti razmak koji je u koloni pri 50 km/h sasvim u redu, na 90 km/h je premali. LDW javlja prelazak preko linije bez pokazivača, ono što se dešava kada pažnja na trenutak odluta.

Kabinski objektiv gleda vozača. Reaguje na zevanje, na distrakciju kada pogled duže ostane van puta, na telefon u ruci, na pušenje, na nevezan pojas i na odsustvo vozača sa mesta. Prepoznaje i kada je sam objektiv zaklonjen — jer sistem koji se lako pokrije nije sistem.

Jednu stvar vredi reći tačno: detekcija umora nije isto što i zevanje. Zevanje je pojedinačan događaj koji se vidi na licu, dok se umor procenjuje kroz duže vreme — koliko su oči zatvorene i kako glava pada. Proizvođač navodi da je za pouzdanu procenu umora potrebna dodatna DMS kamera, jer je ugrađeni algoritam za to manje precizan. Ko cilja baš na umor na dugim relacijama, treba da računa na taj dodatak.

Sve navedeno radi u samom uređaju, bez slanja na server i čekanja odgovora. To nije tehnički detalj nego uslov da upozorenje uopšte ima smisla: na 90 km/h vozilo za sekundu pređe 25 metara, pa upozorenje koje kasni dve sekunde stiže pedeset metara prekasno.

Uz upozorenje u kabini, uređaj beleži i sam događaj. Snimak ostaje na karticama u vozilu, a događaj sa pripadajućim video isečkom ide na platformu preko 4G-a — bez odlaska po karticu. Tako se isti snimak koristi dvostruko: kao dokaz kada dođe do spora oko krivice, i kao osnova za razgovor sa vozačem o onome što se ponavlja.